|
|
 |
aslan mahmuti: improvizacije ( pdf  )
1
stavi nešto pred svoj mrak
jedan kvadrat svetla
ljude istrošene krvi vozi
poslednji vagon porekla
ostaju belopute kćeri
u igri zlata i tišine
novi vihor i drevne prašine
2
čvrsta šestoprsta ruka
ukoso reže mi vrat
tonem posečen po zakonu
u užareni kazan planete
grle me adske dubine
grle moje kosti i mir
kuda me odnosi vir
3
moje lice u slomljenom ogledalu
slomljeno gleda nebo iznad grada
iz pakla odlamam najoštriji komad
vrhom mrtvo klizim uzduž arterije
natapam prljavi komad neba krvlju
umirem ni poslednji niti prvi
davim se u talasima letargije
4
gatanjem raščlanjena glavna spona
znanja i umenja - ništi mi život
vrtim se oko tudje ose kao slep
kao da sve gledam očima stranim
kakvi su to geni u vama u meni
kada ne nalazimo mesto za svet
možda su šamani tamne samo seni
5
gubavo grlo kuje kletve
glagolja mrtve molitve
u vreme najdublje noći
blaženim spavam snom
vidim u magli zlatno zrno
lekoviti sjaj oko mog tela
iz trećeg rebra otiče crno
6
tri mlade veštice tri noći umiru
krvlju i mukama mir predaka plaćaju
kosti im u otvorenom telu prebiru
iz njih režu fetiše i frule i faluse
noć se naglavačke u groblje prevrće
dečak ispod maske gasi sećanje na mrtve
pleme o sreći sanja kroz krvne žrtve
7
golim rukama mrve čeoni ugao
lome velika krila klinaste kosti
zatim iz najnevinijeg dečijeg tela
vade mlado srce i dele ga bratski
očima pune zmijin svlak
hrane ljudskim mesom pitome šakale
devojački hor u beloj crkvi pale
8
iznemogle majke suše riblje glave
obešenu decu suši sunce u zenitu
kotrlja se glad po zemlji
obara na putu osušene seni
noževi vredni krvi su žedni
suve usne ljube osušene grudi
crni zmaj u kolevci se budi
9
slomljena do zadnje kosti
silovana u postelji od krvi
raščlanjena u vrtlogu besa
leži bez humke mrtva hrpa mesa
pastir bez reči moli crno sunce
pocrnele majke odlaze bez traga
krvave ruke traže nova blaga
10
zakopavaš u pesak dušu sveta
zamotanu u utrobu mrtvu
koju su ti rimskim mačem
mladunci pantera rasporili
pred njima bog ostaje bez štita
svet i svemir prepliću ruke
dole drevno pleme umire od muke
11
obrezali jedan deo tebe
oštrim staklom iz oka vaseljene
zamotali te u belo
i polegli medju žene
krv otiče iz slomljenih krila
mesec te ništavilom kupa
u ustima zjapi crna rupa
12
vezalo te je za drvo
udaralo korenom u tebe
četrdeset crnih pijuna
kružilo je u tri smene
onda je stablu ponestao dah
uvelo je gde je palo seme
nerođeno dete drži se za teme
van kategorije
odsekli su vučije jezike
bacili ih na oltar od soli
zašili im prazna usta
crnom vunom ucviljenih majki
kamenom oštre mesečev srp
krvavo žvaću jezike mrtve
opojnom pesmom love nove žrtve
|
|
|
zbirke pesama
- - - - - - - - - - - -
|
